فَقَالُوا۟ رَبَّنَا بَـٰعِدْ بَيْنَ أَسْفَارِنَا وَظَلَمُوٓا۟ أَنفُسَهُمْ فَجَعَلْنَـٰهُمْ أَحَادِيثَ وَمَزَّقْنَـٰهُمْ كُلَّ مُمَزَّقٍ ۚ إِنَّ فِى ذَٰلِكَ لَـَٔايَـٰتٍۢ لِّكُلِّ صَبَّارٍۢ شَكُورٍۢ ١٩
Фа Қолу Раббана баъид байна асфарина ва заламу анфусаҳум фа ҷаъалнаҳум аҳадӣса ва маззақнаҳум кулла мумаззақ. Инна фӣ залика ла айати-л ли кулли саббарин шакур.
Онҳо бар хеш ситам карданд. Пас, гуфтанд: «Эй Парвардигори Мо, дар миёни сафарҳои мо дурӣ пайдо кун!» Пас, онҳоро сахт пора-пора сохтем ва онҳоро афсонаҳои рӯзгор гардонидем. Ҳаройина, дар ин (моҷаро) барои ҳар сабркунандаву шукргӯянда нишонаҳост.
34:19