وَسْـَٔلْهُمْ عَنِ ٱلْقَرْيَةِ ٱلَّتِى كَانَتْ حَاضِرَةَ ٱلْبَحْرِ إِذْ يَعْدُونَ فِى ٱلسَّبْتِ إِذْ تَأْتِيهِمْ حِيتَانُهُمْ يَوْمَ سَبْتِهِمْ شُرَّعًۭا وَيَوْمَ لَا يَسْبِتُونَ ۙ لَا تَأْتِيهِمْ ۚ كَذَٰلِكَ نَبْلُوهُم بِمَا كَانُوا۟ يَفْسُقُونَ ١٦٣
Ва-с-алҳум ъани-л-қаряти-л латӣ канат ҳаЗирата-л-баҳри из яъдуна фи-с сабти из таътӣҳим ҳӣтануҳум явма сабтиҳим шурраъа-в ва явма ла ясбитуна ла таътӣҳим. Казалика наблуҳум би ма кану яфсуқун.
Савол кун онҳо (яҳуд) - ро аз ҳоли деҳае ки соҳили дарё буд, рӯзи шанбе аз ҳад мегузаштанд, чун рӯзе ки ба бузургдошти шанбе машғул мешуданд, дар он рӯз моҳиён бар рӯйи об ошкор меомаданд ва рӯзе, ки таъзими шанбе набуд, ба онҳо моҳиён намеомаданд. Ҳамчунин озмудем онҳоро, ба сабаби он ки (гузаштагонашон) фосиқӣ мекарданд.
7:163